Світовы
Не єм гнешній, |
Svіtovy Ne jem hnešnіj, |
Гледаня ся на чуджыні Де-м ся очув на чуджыні, Ці то ту мій любый край, Ці то правда є на віні, Ці лем якась плана бай. |
Hledaňa sja na čudžynі De-m sja očuv na čudžynі, Cі to tu mіj ľubyj kraj, Cі to pravda je na vіnі, Cі lem jakas plana baj. |
Na Slovensku dlho chýbala publikácia, ktorá by sa podrobnejšie venovala dejinám malého stredoeurópskeho národa Rusínov. Rusínska obroda vydala niekoľko stručných prác P. R. Magocsiho. Zaujímavou je tiež práca P. Švorca Zakliata zem, ktorá sa však venuje len obdobiu rokov 1918 - 1946. Okrajovo sa dá čerpať aj z prác venujúcim sa slovenským dejinám. Dejinám Podkarpatskej Rusi sa venuje vo svojich prácach historik Ivan Pop. Ivan Pop vydal niekoľko kníh k danej problematike v češtine, ruštine a angličtine. Vďaka vydavateľskej podpore Združenia inteligencie Rusínov Slovenska vychádza v slovenčine prvá rozsiahlejšia monografia venujúca sa dejinám Rusínov. Jej autorom je práve Ivan Pop.
Тяжкокровный Юрій Гордубал ся вертать по восьмых роках з Америкы, де міджі чуджо-говорячіма людми одвыкнув бісїдї, на Підкарпатьску Русь до села Криве. Споминать на тяжку роботу в банї і думать на то як прикупить за ушпорены долары поля і коровы і же тоты буде пасти на полонинї на свіжым вздуху. Тїшыть ся на свою жену Полану і дївку Гафію. Но скламе ся; чекають на нёго тяжкы пробы......
Книга (по чеськы) ся дасть скачати на: http://www.mlp.cz/cgi/ebaweb/katlist?LANGUAGE=CZE&T_KEY=2760689
Stišok Hory zeleneňky napisav A. Pavlovič jak študent teologiji v Trnavi v 1847 roci. Mav tohdy 26 rokiv.Tam počav pisati veršy po rusiňsky na makovickim dijalekti.
Molodyj Aleksander iši nepisav azbukov, bo neznav, ale latinkov - v 1845 roci.
U verši Hory! Hory zeleneňky...opisav doľu samoho sebe jak siroty, koli v rannim ditiňstvi strativ otcja a zanedovho i mamu.
Вышло сонце над Карпаты,
Поласкотило закутя,
Зелены гаї мохнаты,
А ты маш в собі почутя.
Што то за туга могуча,
Во мі тремтить, гріє?
Пришла с грмотом як туча,
Лагіднов любовлёв мі є.
Фраїрці
В повітрю черяючіхся думок,
Тихоніцко,
Моє серце Тя збачіло,
Твою красу
Собі лытаючі пило.
Сміхом мілодарным ся обзрілась,
Шептаючі
Мыслёв єсь мі проходила,
Своїм чутём
Во мі ...мене-сь погладила.
Днесь блажена радость
Світу ся яла.
Я дыхав єм Твою доброту
Пригорщами...
... тоту душы чістоту.
Ішлась кроком танця
Як моделка,
Граючі ся світлом ночі,
Легіценько
Вліталась до моїх очі.
Як непереставаюче сонце
Роздаваш тугу...
Кров мі міцнійше пулзує...
... лагідненько
Тебе як ангела чує.
Na kincju noho roku, «Spіlka ukrajinskych pismennykіv Slovaččini» vydala knižku pracovničky Muzeja ukrajinskoj kultury vo Svidniku Naďіji Varcholovoj - ZVІDKI I KOLI. Ide o peršu publikaciju na Sloveňsku, v kotrij sja prezentuje žaner narodnoj tvorby, prihadok, pripovidok, v kotrych sja hvarit o minulosti našych rusinskych sel i o ťіm jak vznikali ich nazvy.
На кинцю ного року, «Спілка українских писменників Словаччини» выдала книжку працовничкы Музея українской културы во Свиднику Надії Вархоловой – ЗВІДКИ И КОЛИ. Иде о першу публикацию на Словеньску, в котрий ся презентує жанер народной творбы, пригадок, приповидок, в котрых ся гварит о минулости нашых русинскых сел и о тім як взникали их назвы. Публикация обсягує материялы з цилой руснацкой околици, то значит од Левочи, Старой Любовні, Бардова, Свидника, Лабирце, Вароша, Гуменного, Снины.
Гусарь шмарив камінь,
До качкы на ріньох,
Забрздячный качур,
Хіхотав ся з обидвох.
Старый коцур за вирьбы,
Юзыком сі мляснув,
„Лем най сь треплють далей !",
А ґазда світло згаснув.
На ! У тмі сме шыткы єдно,
Тма, темнота спаять,
Світло розділіє,
Най сі каждый найде,
Де свою чисть подіє!
Будеме рады як Голосы спропаґуєте на вашых сторінках через рекламный баннер.
Як бы сьте хотїли вычеряти банеры, контактуйте нас.